СВЕТИ  ВЕЛИКОМУЧЕНИК  ГЕОРГИЈЕ

Георгије  је  родом  из  Кападокије. Син  је  богатих  и  благочестивих  родитеља. Отац  му  пострада  за  Христа, а  мајка  се  пресели  у  Палестину.  Георгије  је  као  младић  отишао  у  војску  и  у  истој  је  брзо  напредовао.  Имао  је  чин  трибуна  и  служио  је  у  војсци  цара  Диоклецијана, у  вријеме  када  је  почело  гоњење  хришћана.  Као  хришћанин,  Георгије  се  побунио.  Цар  нареди  да  Георгија  ставе  у  тамницу  и  да  га  муче  на  различите  начине.  Подносећи  страшна  мучења, Георгије  се  молио  Богу, који  га  је  исцјељивао  и  спасавао  од  смрти  на  велико  дивљење  народа. Тада  многи  примише  вјеру  Христову. Међу  њима  је  била  и  царева  жена  Александра, као  и   главни  жрец  Атанасије.  Цар  их  осуди  на  смрт.  На  губилишту, Александра  издахну  прије  но  што  јој  посјекоше  главу,  а  Георгије  би  посјечен  303. године.

СВЕТИ  ВАСИЛИЈЕ  ОСТРОШКИ

Св. Василије Острошки (1610-1671) је родом из Попова Села у Херцеговини, од родитеља простих но благочестивих. Од малена би испуњен љубављу према Цркви Божијој. Када одрасте оде у требињски манастир Успења Пресвете Богородице и прими монашки чин. Као монах убрзо се прочу због свог озбиљног подвижничког живота, јер налагаше на себе подвиг за подвигом, све тежи од тежега. Доцније би изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског, мимо своје воље. Као архијереј најприје је становао у манастиру Тврдошу, и одатле је као пастир добри утврђивао стадо своје у вјери православној чувајући га од свирепства турског и лукавства латинског. А када би сувише притјешњен непријатељима, и када Тврдош би разорен од Турака, пресели се Василије у Острог, гдје се тврдо подвизавао ограђујући стадо своје безпрестаним и топлим молитвама својим. Престави се мирно Господу, у ХVI вијеку, оставивши своје цјеле и цјелебне мошти, нетрулежне и чудотворне до дана данашњега. Чудеса на гробу св. Василија су безбројна. Његовим моштима притичу и хришћани и они  који  то  нису, и  вјером  налазе исцјељења у најтежим болестима и мукама  својим.

СВЕТА  БРАЋА  КИРИЛО  И  МЕТОДИЈЕ

Ова два брата рођена су у Солуну, у кући знаменитих родитеља. Старији брат Методије провео је, као официр, десет година међу Словенима (македонским) и тако научио словенски језик. По повратку у Грчку замонашио се, а мало послijе тога придружио му се и млађи брат Кирило (Константин). По повратку у Цариград саставили су словенску азбуку од 38 слова, и почели да преводе црквене књиге са грчког на словенски. На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире вјеру Христову, а умножене црквене књиге давали су свештеницима који су настављали рад на просвећивању. На папин позив стигли су у Рим гдје се Ћирило разболио и умро 14. фебруара 869. године.
Методије се вратио у Моравију и наставио ширење вјере међу Словенима све до смрти 6. априла 885. године. Његово дјело наставили су његови ученици на челу са епископом Климентом. Прешли су Дунав и спустили се на југ, у Македонију (Охрид). Ту су продужили дјело браће Ћирила и Методија, ширећи вјеру и писменост међу Словенима.