3. АВГУСТ (стари) или 16. АВГУСТ (нови календар)

1. Преподобни Исакије, Далмат и Фауст. Црква Добриња каже да Исакије се празнује још једанпут посебно (види 30.  мај). Свети Далмат беше најпре официр при цару Теодосију Великом, и цар га држаше у великој части. Но када се у њему пробуди дух, он презре све светско, напусти свој чин  узе свога јединца сина Фауста,  с њим оде у предграђе Цариграда, у обитељ свети Исакија, где се обојица постригоше у иноке. Беше Далмат сав предан богоугодном животу, чему се радоваше старац Исакије. И када се Исакије приближи часу смртном, он постави Далмата за игумана место себе. Доцније се та обитељ по Далмату назвала Далматска. Далмат се предаваше посту понекад и до 40 дана. И постом победи невидљиву силу демонску. Участвовао на III Васељенском Сабору, и борио се против јереси Несторијеве. Угодивши Богу представио се мирно, у В столећу. Син његов Фауст подражаваше оца у свему, и после богоугодног живота сконча мирно у тој обитељи Далматској. Пратите овај линк и сазнајте више о Свети Василије Остроски Чудотвора.

2. Преподобни Козма шкопац. Монах из лавре Фаранске. Врло учен у Светом Писму. Толико је ценио дела светог Атанасија Великог, да је говорио ученику своме: „Када чујеш какву реч из књига светог Атанасија, ако немаш хартије, на рубини је запиши.” Под старост дође у Антиохију патријарху Григорију ( 584), и ту сконча свој живот. Патријарх нареди, да се тело Козмино сахрани у манастиру Патријаршије. Један   човек често долазаше на гроб Козмин, и чествујући светитеља мољаше се ту Богу. Упитан зашто то чини, он објави да је 12 година лежао узет, и да га је свети Козма исцелио.

3. Преподобни Антоније Римљанин. Рођен у Риму 1086. године од родитеља благочестивих и имућних. У то време одвоји се црква Римска од цркве Источне, и сви који осташе верни цркви Источној бише гоњени од клира Римског. Међу гоњенима беше и Антоније. Он раздаде све наслеђено имање, и замонаши се. На једној стени у мору стојећи подвизаваше Се 14 месеци. Стена се међутим одвоји од свог основа и неким чудним промислом доплови водом до Новгорода. У Новгороду прими га архијереј Никита љубазно и поможе му подићи цркву Свете Богородице, где после би манастир. Поживе Антоније дуго као игуман тога манастира, и пројавив велику благодатну силу кроз чудеса многа, сконча мирно 1146. године и пресели се у дворе Господње.

4. Света Саломија мироносица. Мати светог апостола Јакова и Јована, жена Заведејева, а кћи Јосифа обручника Пресвете Богородице. Служила Господу за време Његовог земаљског живота и удостојила се бити међу првовесницима васкрсења Његовог.

Мртва стена и човек на стени, 

Бурно море около се пени 

Антоније у Бога удубљен 

Ум свој Богу стално уздизаше 

И молитве срцем узносаше. 

Крете стена, Антоније ћути, 

Сав у Богу, он о злу не слути, 

Страшљива су сва зла пред јунаком 

А највише пред правим монахом. 

Провиђење човеком управља 

А кроз свеце Бог себе прославља. 

Прослави се Бог кроз Антонија, 

Антоније ко звезда засија 

У великом граду Новгороду, 

Где се чудо објави народу. 

Антоније смерност неговаше, 

Ум свој Богу стално уздизаше, 

Душа смерна Богу жртва слатка, 

А молитва — тамјан жртве праве, 

Антоније и тамјан и жртва 

Светца никад Бог не виде мртва 

Ко ни Бога светац видовити.

 

РАСУЂИВАЊЕ

Свете душе су са великом приљежношћу читале Свето Писмо, удубљујући се у сваку реч, и стављајући себе пред огледало Речи Божје као пред Страшни Суд. Толика је била њихова приљежност у томе, да су неки подвижници предузимали далека путовања, да би дошли до неког духовног мудраца, који би им једну реч или једну изреку из Светог Писма протумачио. Тамо где је било могуће, то се постизало помоћу писама. Отуда су и остале читаве збирке писама светитеља, као што су били: свети Василије, Григорије, Златоуст, Исидор Пелусиот, Нил Синајски, и други многи. Свети Козма замисли се једнога дана над речима Господа Исуса, када Он у Гетсиманији питаше ученике, да ли имају нож. И кад му ученици рекоше: ево овдје два ножа, Он им рече: доста је, (По Луки 22, 38). Па немогући сам себи објаснити те речи реши се Козма да иде преко пустиње у удаљену лавру, звану Пирга, знаменитом авви Теофилу, да га пита. Са великом муком доспе он до своје мете. И Теофил му објасни: „Два ножа означавају чин двојаког богоугодног живота: делања и виђења, то јест труд и удубљење ума у богомислије и молитву. Ко има ово обоје, тај је савршен.”

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам неблагодарност Јевреја према Богу избавитељу и казну Божју (Књига о Судијама 13), и то:

    • како синови Израиљеви опет чинише што је зло пред Господом;
    • како их предаде Господ у руке Филистејима за 40 год.;
    • како се неблагодарност једног ослобођеног народа према Богу ослободитељу и данас кажњава   ропством под туђином.

БЕСЕДА

о неблагодарности људској невиђеној и међу скотовима

Во познаје господара својега и магарац јасле господара својега, а Израиљ не познаје, народ мој не разумије  (Књига пророка Исаије 1, 3)

Благодарношћу животиња најстрашније се изобличава неблагодарност људи. Кад во бесловесни зна ко му је господар, и кад магарац зна чије су јасле, из којих се храни, како словесни човек да не зна за Бога, свога Творца и Храниоца? Израиљ значи Боговидац. И сваки словесан човек треба, по словесности својој, да буде Боговидац, да зна Бога, ла осећа присуство Бога, да служи Богу, као некад кротки и дивни Јаков. Но кад словесни човек, чије је све достојанство у познању Бога, не познаје Бога, то јест кад Боговидац и остане слеп за Бога, онда се во и магарац уздижу достојанством над таквим човеком. Јер во без изузетка познаје господара свога, и магарац без изузетка познаје хранитеља евога, док код људи постоје изузетци, то јест постоје људи, и то често пође људи, који не познају Господара свога ни Хранитеља свога. Безбоштво је болест једино људи, у васцелој створеној васиони. Јер је побожност услов нормалности и здравља само за човека, но не и за животиње. Отуда безбожност није болест животиња него људи, авај само људи, само оних који су одређени да буду Боговидци, и који кад изгубе побожност, постају сиромашнији и од вола и магарца!

То је виђење Исаије, сина Амосова, пророка Божјега.

О Боже кроткога Јакова, Израиља, просвећеног Боговидца, помози нам да одржимо достојанство своје човечанско, достојанство боговидца, и да у сваком дану и часу познајемо и признајемо с благодарношћу Тебе као Господара свога и Хранитеља свога. Теби слава и хвала вавек. Амин.

1. АПРИЛ (стари) или 14. АПРИЛ (нови календар)

1. Света Марија Египћанка. Животопис ове дивне светитељке написао је свети Софроније патријарх Јерусалимски. Неки јеромонах, старац Зосима, удаљи се једном уз Часни Пост у зајорданску пустињу за двадесет дана хода. На једном он угледа једно људско биће, суха, нага тела, и косе беле као снег, које нагне бегати од погледа Зосимовог. Старац је дуго трчао, док оно биће не прилеже у једном потоку и не викну: авво Зосиме, прости ми ради Господа, не могу ти се обратити, јер сам жена нага! Тада јој Зосим добаци своју горњу хаљину; она се огрну и јави му се. Устрашен беше старац чувши своје име из уста те жене непознате. После дугог наваљивања његовог жена му исприча своје житије. Она беше рођена у Мисиру, и од дванаесте своје године поче живети развратно у Александрији, и проведе у разврату пуних 17 година. Гоњена блудним огњем телесним она седе једнога дана на лађу, која пловљаше ка Јерусалиму. Приспев у Свети Град хтеде и она ући у цркву да се поклони Часном крсту, али је нека невидљива сила задржаваше и не даваше јој ући. У великом страху погледа она у икону Пресвете Богородице у притвору и мољаше се Њој, да јој допусти ући и целивати Часни Крст исповедајући грешност и нечистоћу своју, и обећавајући да ће после поћи тамо камо је Света Пречиста буде упутила. Тада јој би допуштено ући у цркву. Пошто целива крст изађе поново у притвор пред икону и захвали се Богородици, но у том чу глас: ако пређеш Јордан, наћићеш добар мир! — Она одмах купи три хлеба и крену за Јордан, где стиже истог вечера. Сутрадан се причести у манастиру светог Јована и пређе реку. И проживе у пустињи читавих 48 година, у превеликим мукама, у страху, у борби са страсним помислима као са дивљим зверовима. Хранила се зељем. После тога када стајаше на молитви виде је Зосима како стоји уздигнута на ваздуху. Она га замоли да идуће године донесе јој Причешће на обалу Јордана, а она ће доћи да се причести. Идуће године Зосима дође с Причешћем у вече на обалу Јордана, но чуђаше се, како ће светитељка прећи Јордан. У том виде према месечини, да она дође реци, прекрсти реку, и пође по води као по суху. Кад је причести, она га замоли, да идуће године дође у онај исти поток где су се прво видели. Зосима оде и нађе тело њено мртво на оном месту, и више главе на песку написано: погреби, авво Зосиме, на овом месту тело смерне Марије, предај прах праху, преставила сам се 1. априла у саму ноћ спасоносног Христовог страдања по причешћу Божествених Тајни. Из овога написа дозна Зосима прво њено име, и друго и страшно чудо, да је она прошле године оне исте ноћи кад се причестила стигла у тај поток, до кога је он морао путовати 20 дана. И тако Зосима сахрани тело чудесне светитељке Марије Египћанке. А када се врати у манастир исприча целу историју њенога живота и чудеса, која је он лично видео од ње. Тако Господ зна да прослави покајане грешнице. Света Марија спомиње се још и пете недеље Часног Поста. Црква је истиче верним у те посне дане кар узор покајања. Упокојила се око 530 године. Ако желите сазнати више о Храм Светок Василија Остроског, запратите овај линк.

2. Свети Мелитон, епископ сардијски, у Малој Азији. Знаменити пастир цркве из II столећа. Владајући великом ученошћу он се трудио да сабере све књиге Светог Писма у један кодекс. А по кротости и благочешћу своме трудио се  опет да унесе мир у цркву лаодикијску, узбуркану спором о празновању Пасхе. Осим тога бранио је хришћанство пред незнабошцима. Тако око 170. године путовао је у Рим и поднео цару Марку Аврелију једну писмену одбрану (апологију)  вере и цркве хришћанске.  Овај учени, благочестиви и ревносни муж, свети Мелитон, упокоји се мирно у Господу 177 године.

3. Преподобни Прокопије Чех. Рођен у Хотишу у Чешкој од знаменитих родитеља. Постао  свештеником  и удаљио  се у планину, да живи по примеру источних пустињака. Херцег Улрих случајно га нађе, и помогне му основати манастир светог Јована Претече при реци Сазави. Упокоји се овај свети муж 1053. године.

Покајница дивна, самомученица, 

Марија се сакри од људскога лица —

О да грешне мене,

Страшћу помрачене,

Страсти су зверови што нам срце ију, 

У нама ко змије тајно гнездо вију —

О да грешне мене,

Страшћу разједене!

Но да грешне спасеш ти пострада Христе, 

Не гнушај се сада од мене нечисте!

Чуј вопаљ Марије

Од свих најгрешније!

Смилова се Господ, Марију исцели, 

Помрачену душу као снег убели.

Хвала ти Свеблаги,

Господе предраги!

Суд нечист очисти, златом га позлати, 

Напуни га  препун Своје благодати —

То је милост права,

Теби, Боже слава!

Па Марија поста Духом обасјана 

И к’о ангел Божји снагом опасана,

Силом Твојом, Христе,

Милошћу Пречисте!

Шта  мирише тако у страшној пустињи, 

Као тамјан красан у храмовној скрињи?

То Марија дише — 

Светињом мирише!

РАСУЂИВАЊЕ

За што се увек толико говори и пише о мукама светих људи и светих жена? Зато што се у свете рачунају само победиоци; а зар може бити неко победилац без борбе, муке и страдања? И у обичном земаљском војевању нико се не рачуна победиоцем ни јунаком ко никад није био у борби, и ко се није доста намучио и доста пострадао. Тим пре у духовном војевању, где се зна истина, и где самоистицање не само не помаже ништа него управо одмаже. Ко нема никакве борбе ради Христа, ни са светом, ни са ђаволом, ни са самим собом, како се може рачунати у Христове војнике? Како ли тек у Христове сапобеднике? О својој дивовској борби говорила је света Марија старцу Зосими: „Седамнаест првих година проведох у пустињи овој борећи се са мојим безумним похотама као са љутим зверовима. Желела сам да једем меса и рибе, што имах обилно у Мисиру. Желела сам и вина да пијем, а овде ни воде не имадох. Желела сам да чујем разблудне песме… И плаках, и бијах се у прси. Молих се Пречистој Богородици, да одагна од мене такве помисли. Када довољно плаках и у прси се грувах, тада видех светлост како ме одасвуд облистава, и тишина ме нека чудна испуни.”

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Господа Исуса у смрти, и то:

    • како у гробу лежи мртво тело Онога који је за живота мртве оживљавао;
    • како и против Њега мртвога ври гнев непријатеља Његових;
    • како се ученици Његови закључаше у једној кући страха ради јудејскога.

БЕСЕДА

о испуњеном великом пророчанству

Као јагње на заклање вођен би (Књига пророка Исаије 53, 7)

Кроз многа столећа времена прозрео је видовити пророк Исаија страшну жртву на Голготи. Он је видео из даљине Господа Исуса, вођена на заклање као што се јагње води. А јагње се да водити на заклање исто као и на пашу: без одбране, без узнемирености, без злобе. Тако је и Господ Исус ишао на заклање: без одбране, без узнемирености, без злобе. Нити рече: не чините то, људи! Нити упита: зашто то чините са Мном? Нити осуди кога. Нити протествова. Нити се наљути. Нити помисли зла судијама Својим. Кад Га крв обли од трновог венца, Он ћуташе. Кад Му лице би упрљано од пљувања, Он ћуташе. Ка Му крст би тежак уз пут, Он трпљаше. Кад Му болови досадише на крсту, Он се не пожали људима него Оцу. Кад издисаше, Он управи Свој поглед и уздах к небу а не к земљи. Јер извор Његове снаге јесте небо а не земља. Извор Његове утехе у Богу а не у људима. Права домовина Његова Царство небеско а не земаљско.

Гле, јагње Божије које узе на се гријехе свијета! То беше први узвик Јована Крститеља, кад опази Господа. И ево сад на Голготи тога пророчанства испуњена: ево, под теретом грехова целога света лежи Јагње Божије заклано и мртво!

О браћо, то је скупа жртва и за наше грехе. Крв тога незлобног и кротког Јагњета намењена је свима вековима и свима поколењима од првог до последњег човека на земљи. Христос је осетио болове на крсту и због наших грехова у садашњем времену. Он је оплакао у врту Гетсиманском и нашу злобу, и немоћ и порочност. Крв своју Он је наменио и нама. Не презримо, браћо, ту неисказано скупу цену којом смо плаћени. Због те жртве Христове ми управо и имамо неку цену као људи. Без те жртве — или ако одбацимо ту жртву — вредност нас самих по себи равна се нули; равна се диму без огња, и облаку без светлости. За више информације увек можете контактирати crkva-dobrinja.org.

О Господе несравњиви у милости, помилуј и нас! Теби слава и хвала вавек. Амин.

Пролог Декември

Питање:
Помаже Бог! Пре него што поставим питање, желео бих да похвалим Ваш сајт – Црква Добриња, који већ дуже време посећујем, и на којем сам прочитао доста корисних ствари. Надам се, да ће те, уз Божју помоћ, и убудуће наставити овако. Моје питање, као што сам и у наслову навео, тиче се читања Светог Писма. Трудим се да сваки дан читам Свето Писмо и то тако што прочитам одломак из Јеванђеља и одломак из Дела Апостолских (као што се и на Светој Литургији чита) . Међутим, тај редослед по којем ја читам одступа од редоследа по којем се Јеванђеље чита у Цркви на Светој Литургији, нпр. ја код куће у суботу читам Јеванђеље по Матеју, док се на Литургији у недељу чита Јеванђеље по Марку. Интересује ме, да ли је начин на који ја читам исправан? Знам да у црквеном календару постоји распоред читања за сваку недељу, а у молитвенику сам нашао и распоред читања за празнике и тог распореда се и држим, али шта је са осталим данима! ? Где могу да пронађем распоред читања за остале дане, тј. за све дане у недељи? Покушавао сам на интернету, али нисам успео. Унапред хвала!
Иван


Одговор:
Драги брате Иване, приватно или кућно читање Светог писма се разликује од распореда читања које се врши у цркви. Говоримо сада само о Светом писму Новог завета, јер и твоје питање се односи само на овај део Библије. За богослужбену употребу Севта јеванђеља, Дела светих апостола и апостолске посланице подељени су у посебне одељке, који се називају зачала. Поред тога што се на одређене Господње или Богородичине празнике читају одељци који говоре о догађају који се слави, на недељном јутрењу се читају тако звана „васкрсна јеванђеља“, која говоре о јављању Васкрслог Христа ученицима, у недељне и радне дане се Јеванђеља и Посланице читају утврђеним редом. Читања почињу од Васкрса. Почиње се читањем Јовановог јеванђеља и Дела светих апостола, све до Празника силаска Светог Духа, када почиње читање Матејевог јеванђеља и Посланица Светог апостола Павла. Од Крстовдана ће почети читање Јеванђеља од Луке, па све до недеље сиропусне. И за ово време ће се читати Посланице Светог апостола Павла. Марково јеванђеље читаће се у радне дане од 11. до 17. недеље по Духовима, као и у време Часног поста, када ће се читати и Саборне посланице. Црква је овај распоред начинила обзиром на црквену годину, као и време Посног и Цветног триода. Црквени распоред читања Светог писма Новог завета је за вернике доста компликован и верници, ако би хтели да прате читања на богослужењима, долазили би често у недомицу и више би провели времена на тражење одређених зачала, него на само читање. Уосталом, ни сврха читања на богослужењима и код куће није иста. На богослужењу је циљ да читања прате црквени календар, а домаће, породично и лично читање је са циљем схватања садржаја у континуитету, онако како су се догађаји збивали и како су саопштавани од стране апостола. Зат тебе, као верника који редовно иде у цркву, било би добро да у џепном календару потражиш које је јеванђелско зачало чита на недељној Светој литургији, па да га пре поласка у цркву (или у суботу увече) прочиташ, да о њемо размишљаш, како би ти и проповед свештеникова била јаснија. За велике Господње и Богородичине празнике ћеш се већ снаћи, (кажеш да си у Молитвенику нашао која се зачала читају на одређене празнике) , познавајући и површно садржај Јеванђеља, па ћеш на почетку сваког од три прва Јеванђеља тражити текстове о рођењу и детињству Христовом, а пред крај сваког Јеванђеља о страдању и васкрсењу Христовом. Што се свакодневног читања Светог писма Новог завета тиче, ту ћеш поступати према времену које сваког дана имаш на располагању. Ако имаш довољно времена, могао би свакога дана (најбоље увече, како би док не заспиш могао размишљати о прочитаном) да прочиташ по једну главу из Јеванђеља, почињући од Матејевог, а завршавајући са Јовановим. Ако будеш редовно читао, за три месеца ћеш прочитати сва четири Јеванђеља, што значи да ћеш их у току године причитати четири пута. Ако упоредо са читањем Јеванђеља будеш читао сваки дан по једну главу из Дела и Посланица апостолских, за нешто мање од пола године прочитаћеш их једном, а за годину дана два пута. Зашто је потребно читати поступно, не много текста одједном? Свето писмо треба читати са великом пажњом и стално размишљати о прочитаном. Свето писмо није обична књига и ту књигу не приличи читати као остале, обичне књиге, које су писали људи. Свето писмо је молитвена, свештена књига, па зато није без разлога препорука Цркве да се молимо пре читања Светог писма и да се молимо молитвама из Светог писма. Остаће заувек непревазиђене молитве, које је произнео сам Христос, чиме је и нас научио како да се молимо. Светом писму треба прилазити са побожношћу и љубављу и стално се к њему враћати, непрестано га читати. Сваки од нас, отварајући Свето писмо, треба да понавља речи Господа, упућене Мојсију на Хориву: „Изуј обућу своју с ногу својих, јер је место гдје стојиш света земља“ (2. Мојсијева 3, 5) . Да би потпуно разумеле текст Светог писма, треба схватити да је оно од Бога и тада ће бити све јасно, чак и оно што би могло изгледати страно и збуњујуће. Читати Свето писмо из знатижеље, или ради тражења необичних легенди и забавне историје, значи не схватати ништа по том питању, значи затварање за себе свих путева према Богу. Кад је цар Ирод судио Христу и довео Га у салу међу своје најближе, да би им Исус показао интересантне знаке и чудеса, јер је о њима слушао, сви његово напори су се разбили пред зидом ћутања и он пред собом није видео ништа, до само обичног човека. Он није успео да у Христу види Сина Божјег. Његово срце није било припремљено. Исто тако, читати Свето писмо у скептичком или секташком духу, значи одрицати се од његовог разумевања. Срце треба да буде слободно и спремно да одговори на позив Божји. Црква не забрањује, како се то често мисли, читање Светог писма, али она стрепи од упознавања са текстом без припреме и стручног коментара. Кад дете почне да учи страни језик, њега не упознају одједном са најтежим ауторима и текстовима. Треба учити постепено, усвајати прочитано. Свето писмо је настало у Цркви и са Црквом га треба и читати. Зато, кад год наиђеш на неки текст, па и реч, коју недовољно, па и потпуно не разумеш, обрати се свом надлежном свештенику за објашњење. Кад се Библија потпуно изнесе и одвоји од Цркве, тада настају велике опасности, настају чак и разне секте, јер сваки који самостално, без присуства Цркве, чита Свето писмо и сам га тумачи, најбржим путем иде ка секти. Ти знаш, драги брате, да религиозна душа, а таква је сигурно и твоја, треба да у текстовима Светог писма тражи и налази присуство Бога, јер Бог говори кроз Свето писмо и које постаје права „реч Божја“, „Божја тајна“. Та реч Божја омогућава човеку да дође у заједницу са Богом. А то је, уствари, и циљ исправног читања Светог писма. Тај циљ ћеш и ти постићи, ако будеш правилно читао и схватао Свето писмо. Ето, драги брате, због чега се Свето писмо тако поштује у црквеним обредима. Украшено Свето јеванђеље, које нам представља самога Господа Исуса Христа, чува се у олтару, на Светом престолу и у свечаном „входу“ показује се верницима и износи ради читања. Све одељке из Светог писма свештенослужитељи (епископи, презвитери и ђакони) и црквенослужитељи (чтеци, појци) читају свечано, уз упаљене свеће. Реч Божја разгони таму, доноси светлост и кроз Свето писмо Бог говори са нама. Успешно и души корисно читање Светог писма Новог завета, коме би било добро, за сада, да придодаш и Псалтир, жели и срдачно те поздравља о. Душан. АКо имате неко питање, увек можете контактирати crkva-dobrinja.org.

AКАТИСТ СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ ОСТРОШКОМ ЧУДОТВОРЦУ

Храм Светок Василија Остроског Кондак1.
Богоносни архијереју Цркве српске, свети и чудотворни оче Василије похвалну пјесму ову приносимо ти од грешне и уплакане душе своје. И молимо Те у покајању буди и сада као и увијек милосрдан за дјецу земље ове и заштити нас од сваке напасти да Те величамо кроз вјекове.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега 

Икос 1.
Анђео у тијелу био си међу људима.
Чудесном силом Духа свезао си сва искушења. Зато Те славимо у пјесмама:
радуј се оче отаца преподобних
научио си многе вјери правој;
радуј се неуморни служитељу Еванђеља
поуком и дјелом Твојим спасаваш нас од зла;
радуј се чувару и учитељу православља,
радуј се утјешитељу у жалости овога вијека,
радуј се исцјелитељу болести сваке,
радуј се пастиру заблудјелих оваца
које усрдно враћаш на пут истине и живота,
радуј се хранитељу изгладњелих душа,
радуј се просветитељу помрачених умова,
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега 

Кондак 2.
Видје Господ побожност Твоју од дјетињства часно одњеговану и љубав чисту за Цркву Његову. Зато Те украси љепотом непролазном
и дарова ти дар чудотворства да лијечиш и спасаваш људе од сваке болести душе и тијела.
И као свјећњак који се никад не гаси посвети Те у архијерејско служење у оне тешке дане српскога рода, да се бринеш и онда и сада за свакога који се каје и пати и с Тобом слави Бога. Алилуја. 

Икос 2.
Разум си људски уразумио утопљен у таму сумње и незнања. Чудесном силом, обдарен од Светога Духа, учио си и учиш свакога подвизима својим вјери православној.
Зато Tе хвалимо, оче преблажени:
радуј се богомудри, умудрио си нас лакоумне,
радуј се наставниче, просветио си нас у тами невјерја,
радуј се трубо богогласна, јавио си нам велику радост,
радуј се, јер дајеш радости оздрављења
радуј се, јер си укротио лукаве духове,
радуј се на небу и на земљи прослављени.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега 

Кондак 3.
Сила Вишњега прослави Те у испосници Острошке обитељи и као многоплодну маслину из које тече милост чудотворства дарова Те народу српском и васељени и свима који ти вапију и моле и славе име Господње. Алилуја.

Икос 3.
Имаш светачку моћ Христовог исповједника,
јер си победио трпљењем и љубављу сва демонска учења злобе.
Вијенцем од наших суза и молитава величамо Те, Оче милосрдни:
радуј се угодниче Божји небеском славом овјенчани,
радуј се вјерни слуго Пресвете Тројице,
за своју вјерност примио си награду са неба,
радуј се обновитељу Цркве намучене,
у себи самом саградио си храм Творцу,
радуј се пустиножитељу прекрасни,
подвизима Твојим процвјетала је пустиња острошка као љиљан неувели и миомирисни,
радуј се побједниче над нечистим силама,
посрамио си насиље агарјанско смиреноумљем,
радуј се Ти који царско име у своме носиш
и милост Цара слава у труду и бдењу задобијаш,
радуј се, сузама страдања свога измио си нашу сљепоту од гријеха,
радуј се боговидче небеских тајни, дајеш нам утјеху и помоћ.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега 

Кондак 4.
Буру безбожних намера си утишао која је хтјела Захумље од православне вјере да отуђи, учио си народ свој да се не боји смрти него искушења и насладе гријеха, да постом и доброчинством живи и молитвом са Тобом велича Пресвету Тројицу, у три лица једнога Бога, Алилуја.

Икос 4.
Чули су сви надалеко за Твоју побожност од младости и за духовника светог у земљи Светога Саве. Зато су те демонске слуге прогониле страшним оружјем злобе своје.
Ти си се борио мачем божанске ријечи и послужио Христу све до скончања:
радуј се што си се у добром дјелу намучио,
радуј се, јер си у искушењима вјеру сачувао,
радуј се што си овај народ крстом заштитио
од робовања туђинским замкама,
радуј се, земљу си нашу духом својим освјештао,
радуј се, увијек си био бранитељ незаштићених,
радуј се, утјешио си сваку истинску сузу,
радуј се, исцјелио си сваку рану душе и тијела;
радуј се пастиру добри и непосустали,
просветио си Захумље, Црну Гору и Приморје
и остале крајеве земље српске.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега 

Кондак 5.
Као од Бога дарована звијезда засијао си са висине духовне и обасјао све оне који сједе
у сјенци смртној и тами гријеха. Хвале Те сви који славе Творца, Алилуја.

Икос 5.
Видио си све неправде и насиља како подноси Твоје рођено племе и патио си с њиме као изгнаник. Зато си дошао у Острошку испосницу и предао се молитви и бдењу.
Трпио си много за добро свију и славио Бога чудима посведоченога:
радуј се, до смрти служио си свето,
радуј се, заблистао си у свјетлости вечној
радуј се задужбинару преславни,
задужбина је твоја у свакој обраћеној души,
радуј се неисцрпни у доброчинству,
радуј се, јер спасаваш све који Те моле
радуј се што помажеш и оне који Те заборављају,
радуј се достигао си серафимску висину.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега

Кондак 6.
Проповједниче славни, Oче свети, желио си мир у свијету и својој души.
Кроз толике невоље пошао си у Гору Атонску
да би избегао огањ братске мржње.
И кад си се вратио из далеке самоће
у врлетне стране родне земље послушао си савете мудре патријарха српског књигољупца Пајсија.
Као архипастир отишао си неустрашиво да спасаваш народ од пропасти агарјанске и да тако служиш Христу Спасу, Алилуја.

Икос 6.
Засјала је у Острогу светост живота Твојега.
Упознаше људи многа чудеса тамо и ослободише се болести и порока прославише Бога у светима својим и Теби захвалну пјесму принесоше:
радуј се владико, у патњама славни,
спасаваш нас јадне небеском силом,
радуј се у хладноћи камена љутог
трпио си много ради топлоте Божје,
радуј се што збратимљујеш многе пред кивотом Твојих прослављених моштију,
радуј се, апостолски труд си показао,
радуј се, анђелске си се славе удостојио,
радуј се, силом од Бога дарованом као Илија некад твориш чуда,
радуј се у доброти пребогати и по упокојењу своме молиш се за нас.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега 

Кондак 7.
Кад је дошло вријеме да напустиш браћу, да из овога свијета пођеш у царство вјечно, учио си пастире и монахе преподобне да чувају вјеру у народу своме. Твоју чисту душу носили су херувими у наручју Христу с пјесмом: Алилуја.

Икос 7.
Новога светитеља дарова нам Господ и по смрти Твоје прослављено тијело, украшено силом лијечења немоћи за свачије добро и спасење душе. Због тога ти данас пјева васељена:
радуј се ковчеже најљепших дарова,
радуј се изворе у коме се умивамо
сузама покајања и опраштањем,
радуј се, из Тебе се као уље излива милост у жижак нашега бића,
радуј се, у себи подиже жртвеник љубави јеванђелске,
радуј се, угасио си злоћу бујицом молитава,
радуј се, на камену вјере православне засадио си лозу побожности наше,
радуј се, наслиједио си бесмртност на небу,
радуј се, милошћу Божјом савладао си трулеж гроба,
радуј се, мошти су Твоје ризница лијекова
радуј се, постао си садруг бестјелесних бића.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега 

Кондак 8.
Људи се диве великој тајни како се трулежно претвара у нераспадљиво и постаје извор оздрављења и мира. Мален је наш ум да то разумије, само у вјери може да доживи како се сила Божја пројавила у Твоме напаћеном и сада светом тијелу. Цјеливамо Твоје цјелитељне мошти уз захвалност Богу, Алилуја.

Икос 8.
Сав освећен и обдарен с неба помажеш свима заступништвом својим, не заборави ни ове молитве и молбе нас који Те с вјером спомињемо и Твој празник пјесмом прослављамо:
радуј се непоколобљиви стубе православља,
радуј се учитељу доброте сваке,
радуј се смирени и незлобиви Оче,
радуј се украсе испосника,
радуј се спасиоче на путевима погибељи,
радуј се молитвениче увек будни,
радуј се заступниче искрени за све људе,
радуј се, даровао си нам велику радост.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега 

Кондак 9.
Сви анђелски чинови се радују твојим подвизима и одласку на небо.
Са бестјелесним силама у непролазној слави
остао си с нама посвећеним тијелом. У кратком земаљском вијеку бринуо си за сваку душу и њене муке. И по смрти, која не савлада мошти,
Твоја помоћ тече пребогато. Благодарни Богу на оваквом дару наше су молитве пуне величања, Алилуја.

Икос 9.
Чудесима Твојим као свјетлошћу неугасивом
просвјетљава се отаџбина наша и сви који прилазе кивоту Твоме, молећи исцјељења и утјеху души:
радуј се светитељу, чудотворче,
радуј се љекару који све ране видаш,
радуј се, узетима си вратио снагу,
радуј се, хромима си дао да ходају,
радуј се, занемјелима си одрјешио језик,
радуј се, обневидјелима оснажио си вид,
радуј се, глувима си отворио уши,
радуј се што бесомучне лијечиш,
радуј се, јер малоумне умудрујеш,
радуј се, свима болеснима дајеш оздрављење,
радуј се, свима тугу претвараш у радост
радуј се, вјерне утврђујеш у вјери,
радуј се, малодушне учинио си да се отрјезне
радуј се, сви се Тобом хвалимо и радујемо.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега 

Кондак 10.
Спасти све људе жели Христос Господ, зато Те показа њима прославена и у чудима пребогата, да им благовјестиш науку Његову
и кроз покајање приведеш Богу, славећи га.
Алилуја.

Икос 10.
Стијена и заштита си свима који притичу Теби, о преблажени. Ти имаш вјеру којом се горе преносе и љубав која превазилази језике анђела. Теби се радује Црква српска и с Њом сви у васељени:
радуј се што си апостолско предање очувао,
радуј се, јер си пророчке таланте умножио,
радуј се што си као мученик за истину страдао,
радуј се, јер си као Јов подносио невоље,
радуј се, ревношћу пламеном оснажен,
угледао си се на Оце свете и учитеље,
радуј се што си дјело богоноснога владике Саве наставио усрдно, просвећујући земљу српску,
радуј се огледало небеске славе,
радуј се чистим срцем видио си Бога,
радуј се најтоплија зрако Сунца правде,
радуј се муњо која спаљујеш демонске мреже,
радуј се огњу који сажижеш нечисте мисли,
радуј се, као зора си заблистао у ноћи велике патње,
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега 

Кондак 11,
Пјесма је наша немоћна пред химном чудеса Твојих, њима свједочиш Бога сваком покољењу. Пред Тобом ријечи наше се губе
и свака земаљска брига нестаје. У дјелима Твојим јавља се небо, у сабору светих пјеваш,
Алилуја.

Икос 11.
Свијећа свјетлости неугасиве био си на земљи и сада прослављеним тијелом.
У сну си јавио монаху преподобном велику радост којом нас обрадова Господ. дођоше браћа обитељи острошке и цјеливаше мошти Твоје уз молитве;
радуј се светитељу, оче Василије, бесмртни живот си наслиједио и посвједочио га нама нераспадљивошћу,
радуј се, Твојом славом се и ми спасавамо
радуј се, праву си нам вјеру показао,
радуј се, развеселио се све праведне душе,
радуј се, многе си из пропасти вратио у живот
радуј се, узвисио си се на висину блаженства,
радуј се, јер си штитом уздржљивости
поломио све стријеле сатанске,
радуј се што си постом и бдењем посрамио све лажне чари свијета,
радуј се богоносни, у срцу си Господа носио.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега 

Кондак 12.
Благодат примљену од Бога ниси задржао него умножио на земљи и раздјелио у доброчинства међу људе. Зато долазе Теби у невољама, с врелом молитвом у срцу своме,
Сви Твоји, из Твога стада и многи други који то нису. И сви су пред Тобом као једно у побожној жељи и чекању дара Од Премилостивога у чудима Твојим. Алилуја.

Икос 12.
Пјевамо сви твоме славном упокојењу,
Теби – храму Божјем и станишту Духа
чудотворном, и умилно покајнички молимо Те и величамо:
радуј се, Оче богомудри и милосрдни,
радуј се сасуде животворне воде,
радуј се дијадемо Српске цркве,
радуј се у смирењу и кротости предивни,
радуј се, као смртан сачувао си себе за живот вјечни
радуј се, душу чисту предао си Створитељу,
радуј се, Господ Те удостојио највеће славе.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега 

Кондак 13.
Угодниче Божји, Василије чудотворче, прими милостиво ово мољење наше као покајну молитву и вапај да измолиш за све нас опроштај и спасење у Христа Господа. Алилуја.
(овај кондак читај три пута )

МОЛИТВА 
Свети оче Василије, помоћниче силни и заштитниче милосрдни, чуј и сада молитве наше, сузе и уздахе. Као добри пастир који тражи залутале овце и за њих страда, окупи нас око кивота Твојега и научи чудотворним поукама Твојим да бисмо Ти благодарили и славили Оца небеског. Наше се душе грче у пороцима, али и плачу у покајању као заблудјели син који је тражио оца да му опрости и као посрнула жена која је признавала гријехе. Сагрешисмо много, сагрешисмо у знању и незнању, гордим мислима и себичним срцем, ријечима, дјелима и пропуштањем те не учинисмо многа доброчинства. Зато погледај на нас рањене и изобличене у неваљалству. Погледај и ублажи болове и патње душе и тијела и даруј нам изгубљени мир, братску љубав и радост небеску. Молимо Те, позови све свете из рода нашега, све свете мученике, праведнике и преподобне и заједно с њима умоли Господа слављенога у Пресветој Тројици да нам подари опроштај гријехова и спаси нас од адске пропасти. Тако покајани и поучени да бисмо могли Тебе величати и с Тобом славити беспочетног Оца са јединородним Сином и животворним Духом, сада и свагда и у вјекове вјекова, Амин.

Молитвама Свети Василије Остроски Чудотвора, Господе Исусе Христе Боже наш, помилуј и спаси нас. Амин 

Тропар – глас 4.

Од младости своје свега себе Господу си предао, живот проводећи у молитвама, труду и постовима оче Богоносни. Образац врлина био си свом духовном стаду. Стога Бог видећи твоју добру вољу поставља те својој Цркви за пастира и врлог архијереја, а по престављењу твоме сачува свето тјело твоје нетрулежним светитељу Василије. Стога, пошто имаш смјелост пред Њим, моли се Христу Богу да спасе душе наше.

Ж И Т И Ј Е

Св. Василије Острошки. Родом из Попова Села у Херцеговини, од родитеља простих но благочестивих. Од малена би испуњен љубављу према Цркви Божјој. Када одрасте оде у требињски манастир Успенија Пресвете Богородице и прими монашки чин. Као монах убрзо се прочу због свог озбиљног подвижничког живота. Јер налагаше на себе подвиг за подвигом, све тежи од тежега. Доцније би изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског, мимо своје воље. Као архијереј најприје је становао у манастиру Тврдошу, и одатле је као пастир добри утврђивао стадо своје у вјери православној чувајући га од свирепства турског и лукавства латинског. А када би сувише притјешњен непријатељима, и када Тврдош би разорен од Турака, пресели се Василије у Острог, гдје се тврдо подвизавао ограђујући стадо своје безпрестаним и топлим молитвама својим. Престави се мирно Господу, у ХVI вијеку, оставивши своје цјеле и цјелебне мошти, нетрулежне и чудотворне до дана данашњега. Чудеса на гробу св. Василија су безбројна. Његовим моштима притичу и хришћани и они који то нису, и вјером налазе исцјељења у најтежим болестима и мукама својим. Пратите crkva-dobrinja.org и увек будите у току са Храм Светок Василија Остроског.

20. МАЈ или 2. ЈУН (нови календар)

1. Свети мученик Талалеј. Родом од Ливана, од оца Верукија и матере Ромилије; осамнаестогодишњи младић, красан изгледом и узрастом телесним, косе црвено жуте. Лекар по занимању. Пострада за Христа у време царовања Нумеријанова. Када храбро исповеди своју веру у Христа Господа пред судијом мучитељем, нареди овај двојици джелата Александру и Астерију, да му сврдлом проврте колена, провуку коноп кроз пробушене кости и обесе о једно дрво. Но джелатима као да невидљива сила Божја одузе вид, те место Талалеја они провртеше једну даску и обесише о дрво. Када мучитељ ово дознаде, помисли, да су джелати то намерно учинили, па нареди да их шибају. Тада Александар и Астерије усред шибе повикаше: „Жив нам Господ, од сада и ми постајемо хришћани, верујемо у Христа, и страдамо за Њега!” Чувши ово мучитељ нареди, те их мачем посекоше. Тада сам мучитељ узе сврдло да сам врти колена Талалеју, но руке му се узеше, и он мораде молити Талалеја, да га овај спасе, што незлобиви мученик Христов помоћу молитве и учини. По том би бачен у воду, но јави се жив пред мучитеља. (Јер у себи мољаше Талалеј Бога, да не умре одмах него да му се продуже муке.) Када би бачен пред зверове, зверови му лизаху ноге и умиљаваху се око њега. Најзад би посечен мачем и пресели се у живот вечни, 284. године.

2. Свети мученик Аскалон. Пострадао у Антиноју, граду Мисирском, у време Диоклецијана. Био шибан, струган, свећама спаљиван, но остао до краја непоколебан у вери. Кад се мучитељ Аријан превозио лађом преко Нила Аскалон молитвом заустави лађу на сред реке, и није јој дао маћи се док Аријан није написао, да верује у Христа као јединога и свемоћнога Бога. Но приписујући то чудо магијској вештини Аскалоновој мучитељ заборави што је писао и продужи мучити Божјег човека и на даље. Најзад Аскалону вежу камен о врат и баце га у реку Нил. Но трећега дана хришћани нађу тело Аскалоново на обали заједно са каменом о врату (како им је пред смрт свети мученик и прорекао) и чесно га сахране, 287. године. С њим пострада и свети мученик Леонид. А мучитељ њихов, Аријан, покаја се доцније, поверова у Христа од свег срца и јавно почне исказивати своју веру пред незнабошцима. Тада незнабошци и њега убише, те се и Аријан, негдашњи мучитељ хришћана, удостоји мученичког венца за Христа.

3. Преподоби Стефан Пиперски. Овај светитељ би рођен у племену никшићском, у селу Жупи, од сиромашних но благочестивих родитеља, Радоја и Јаћиме. По предању подвизавао се најпре у манастиру Морачи, где је и игуманом био. Турци га одатле протерају, и он се настани у Турмању Ровачком, на месту које се сад назива Ћелиште. После се пресели и настани у Пиперима у једној ћелији, где је до смрти остао у трудном и богоугодном подвигу. Упокојио се мирно у Господу 20. маја 1697. године. Његове мошти и сада ту почивају и чудесима многим прослављају Христа Бога и Божјег угодника Стефана.

На позору људи и ангела,

У мукама и при издисају

Талалеј се Господу мољаше:

— О Господе, Створитељу свјета,

Твоја милост, Твоја и освјета!

Молим Ти се, живот ми продужи,

Да за Тебе још поднесем мука.

Ваистину мало сам поднио,

Да би’ Царство Твоје заслужио.

Страшне твоје муке на Голготи,

Страшне муке за Тебе безгрешна!

Још страшније требају за грешна,

Да би опро себе кроз мучење

И достојно примио спасење.

Што молио Талалеј прекрасни,

Што молио Бога домолио,

Прошење му бијаше умилно,

Бог му пусти мука изобилно,

Све до краја Талалеј отрле

Све с радошћу и с благодарношћу,

Све са муке на муку хођаше,

Ко са славља још на веће славље, —

Тако светац слави Православље!

 

РАСУЂИВАЊЕ

Кад човек стекне хришћанску савест, он се ревносно труди да исправи живот свој и да угоди Богу. Све остало постаје за њ мало важно. Примера таквих људи имамо ми не само међу великим подвижницима и духовницима него и међу самим силним царевима. Такав пример пружа нам цар Теодосије Велики, који је за неко време био пао у јерес па се после покајао. Над његовим мртвим телом говорио је свети Амвросије, његов ранији обличитељ: „Волео сам ја овога мужа, који скинувши са себе царске знаке јавно је у цркви оплакивао свој грех и са уздасима и сузама просио опроштај. Чега се простаци стиде, тога се није устидео Император. По добитку славне победе (над непријатељима царства) он се решио не прилазити к Светом Причешћу до повратка његових синова само зато што су у борби непријатељи његови били побијени.”

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Бога Духа Светога као надахнитеља кротошћу и благошћу, и то:

    • како је Он надахњавао кротошћу и благошћу подвижнике и испоснике кроз све векове;
    • како је Он надахњавао, и данас надахњава, кротошћу и благошћу све истински покајане душе.

БЕСЕДА

о духу овога света и Духу од Бог

И ми не примисмо духа овога свијета, него Духа који је из Бога (Прва Коринћанима 2, 12)

Дух овога света је, браћо, дух гордости и суровости, а Дух Божји је Дух кротости и благости. Апостол Божји тврди, да следбеници Христови не примише духа овога света него Духа који је из Бога, тојест који из Бога Оца исходи као благоухани мирис из цвета, те се као добар мирис разлева по души човечјој, чинећи ову крепком, светлом, спокојном, благодарном и умилном.

Људи су по природи кротки и благи. Тертулијан пише: „Душа човечја је по природи хришћанка“. Али духом овога света она је раздражена и разбешњена. Дух овога света направио је од оваца вукове, док Дух који је из Бога прави од вукова овце.

Још Апостол додаје, да смо примили Духа Божјег зато да знамо што нам је даровано од Бога. Да познамо, дакле, шта је од Бога у нама а шта није од Бога, и да осетимо сласт од онога што је од Бога и горчину од онога што није од Бога него од духа овога света. Док је човек ван своје природе, испод своје природе, он сматра горчину за сласт а сласт за горчину. А када се Духом Божјим врати својој правој природи, онда он сматра сласт слашћу а горчину горчином.

Ко може човека вратити Богу? Ко може човека излечити од отрованости греховном горчином? Ко га може научити да опитом разликује праву сласт од горчине? Нико други осим Духа који је из Бога.

Зато се помолимо, браћо, да нам Бог дарује Духа Свога Светога, као што Га је даровао апостолима и светилељима Својим. А кад тај Дух Божји Свети дође у нас, дошло нам је Царство Божје, у коме Је све сама сласт, само добро, сама светлост, сама кротост, сама благост.

О Душе Свети, Душе кротости и благости, приђи и усели се у нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Апостол: зач. 213. (Гал.5,22- 6,2)
Јеванђеље: Лука, зачало 24. (6,17-23)

Април

Живећи  у  Јерусалимском  храму  12  година, Пречиста  Дјева  Марија  све своје  вријеме  је  проводила  у  читању  Божанских  књига,  из  којих  се  поучавала  Закону  Господњем. Када  наврши  14  година, првосвештеници  и  свештеници  јој  саопштише  да  је  дошло  вријеме  да  оде  из  храма  и  да  ступи  у  брак, како  је  тадашњи  Закон  налагао. Она  се  испочетка  успротивила  њиховој  одлуци, јер  од  њеног  рођења, родитељи  је  посветише  Богу  и  она  сама  дала  је  завјет  да  ће  до  краја  живота  остати  девојка  и  да  не  може  живјети  и  бити  жена  смртном  човјеку. То  запрепасти  и  уплаши  свештенике, те  одлучише  да  је  збрину  у  дом  њеног  сродника  Јосифа, гдје  ће  моћи  да  настави  свој  дотадашњи  живот, безгрешно, чувајући  своје  дјевство.
Слободно  вријеме је  проводила  у  молитви и читању  Светог писма. Често  је  читала ријечи пророка  Исаије: “дјевојка  ће  затрудњети  и  родити  сина“ (Иса. 7,14), и  тада  је  пламтила  неисказаном  љубављу  према  тој  одабраној  дјевојци, која  ће  родити  Месију, Спаситеља  свијета.  Није ни  слутила  да  је   баш  она, још  прије  свог  зачећа, изабрана од  Бога да буде  Богомајка.
Дође  вријеме  да  се  роди  Спаситељ  свијета, Месија  и  то  се  догоди  тако  што  једног  дана, док  је  Пречиста  Дјева  Марија  сједела  у  својим  одајама  читајући  пророчанство  Исаијино, дође  арханђел  Гаврил  и  саопшти  јој  радосну  вијест. Поклони  се  он  Богоматери  са  ријечима: “ Радуј  се  Благодатна, Господ  је  с  тобом. Радуј  се, јер  си  благословена  ти  међу  женама  и  благословен  је  плод  утробе  твоје “! Слушајући  ријечи  анђела  Господњег, Пречиста  се  покори  вољи  Господа  свог  и  одговори: “ Ево  слушкиње  Господње,  нека  ми  буде  по  ријечи  твојој“ (Лук. 1,38). И  одмах, након  тих  ријечи  у  утроби  њеној  светој, дјејством  Духа  Светога, изврши  се  зачеће  без  икакве  тјелесне  насладе, али  не  и  без  Духовне  и  заче  се  Син  Божији  и  Слово  постаде  Тијело  и  усели  се  у  нас  очовјењем. Пошто  Анђео  обави  благовјест  и  побожно  и  са  страхопоштовањем  одаде  дужно  поштовање  оваплоћеном  Сину  Божијем  у  утроби  Дјеве  Марије, он  оде  и  узнесе  се  ка  Господу, славећи  тајну  Божијег  очовечења  са  свим  небеским  силама  у  неисказаној  радости. Овим  је  архангел  Гаврил  отворио  прву  страницу  Новог  Завета  да  он  представља  радост  за  све  људе. Прочитајте нешта више о Храм Светок Василија Остроског.
Благовјести  се  сматрају  великим  и  између  осталог  веома  радосним  празником. Ток  дана  узносе  се  молитве  и  хвале  Пречистој  Дјеви  Марији, која  и  нас  својом  молитвом  чува  и  усрећује  баш  као  што  је  и  сама  била  обрадована. За више информације слободно можете контактирати crkva-dobrinja.org.

20. ЈУЛИ (стари) или 2. АВГУСТ (нови календар)

1. Свети пророк Илија. Боговидац, чудотворац, ревнитељ вере Божје, свети Илија би родом од племена Аронова из града Тесвита, због чега је прозват Тесвићанин. Кад се Илија роди, отац његов Савах виде ангеле Божје око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. То би предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове богодане силе огњене. Сву младост своју провео је у богомислију и молитви, повлачећи се често у пустињу, да у тишини размишља и моли се. У то време царство јеврејско беше раздељено на два неједнака дела: царство Јудино обухватајући само два племена, јудино и Венијаминово, са престоницом у Јерусалиму, и царство Израиљево обухватајући осталих 10 племена са престоницом у Самарији. Првим царством владаху потомци Соломонови, а другим потомци Јеровоама, слуге Соломонова. Највећи сукоб имаше пророк Илија са Израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Јер ови се клањаху идолима и одвраћаху народ да служи Богу јединоме и живоме При том још Језавеља, као Сиријанка, наговори мужа те подиже храм Сиријскоме Богу Ваалу, и одреди многе свештенике на службу томе лажном богу. Великим чудесима Илија доказа силу и власт Божју: он затвори небо, те не би кише три године и шест месеци; спусти огањ с неба и запали жртву Богу своме, док жречеви Ваалови то не могоше учинити; сведе кишу с неба молитвом својом; чудесно умножи брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсе јој умрлог сина, прорече Ахаву, да ће му пси крв лизати, и Језавељи, да ће је пси изести, што се и догоди; и друга многа чудеса учини и догађаје прорече. На Хориву разговараше с Богом и чу глас Божји у тихом светлом поветарцу. Пред смрт узе Јелисеја и одреди га за наследника у пророчком звању; својим огртачем пресече воду у Јордану; и најзад би узет на небо у огњеним колима са огњеним коњима. На Тавору јавио се заједно с Мојсејем Господу нашем Исусу Христу. Пред крај света опет ће се Илија јавити, да сузбије силу Антихристову (Откровење Јованово 11). (У грчком Синаксару стоји описано следеће чудо светог пророка Илије: неки Пајсије игуман манастира светог пророка Илије у Јерусалиму лође у Цариград, и из Цариграда оде до Београда у време, када се тамо бавио патријарх  Пајсије. У то време живео је у Београду један право-славни хришћанин, који је имао латинку за жену. На дан светог Илије хоћаше жена да умеси хлеб, а муж јој рече: „данас је празник пророка Илије, и не треба радити.“ Но жена му одговори, да је тај празник прошао пре 10 дана (према календару паписта). И тако се изроди свађа међу њима. Упорна жена замеси тесто, но гле чуда! Тесто у њеним рукама претвори се у камен. На то чудо сабраше се суседи, и сваки узе по један део тога камена. И Пајсије се ту догоди. па и он узе један део камена, као сведочанство чуда Божјега, и однесе собом у Јерусалим. Тај камичак обеси Пајсије пред икону светог пророка Илије у свом манастиру. (Синаксар се позива на Доситијеву XИИ књигу, глава ИИ, параграф 2. страна 1192. године).)

2. Свети Илија, патриајарх јерусалимски и свети Флавијан, патријарх антиохијски. Велики ревнитељи вере и бранитељи Православља. Умрли обојица у изгнанству куда их прогна јеретички цар Анастасије. Тачно провидели смрт цара Анастасија и своју. Истовремено писали су они један другом, из удаљених места: „Анастасије цар данас умре, пођимо и ми Суд Божји с њим.” И после два дана оба светитеља скончају, 518. године.

Огњени човече, пророче Илија, 

Што на земљи сјајем небесним просија 

И молитвом својом Господу угоди — 

Ти затвара небо, с неба огањ своди, 

Све помоћу Божје деснице прејаке; 

Ти караше људе због вере им млаке: 

Ти ревнова силно за Бога Живога — 

Па те црква слави ко пророка свога.

Цар те не устраши, царица још мање, 

Господ Бог је твој цар, и твоје имање. 

Нит о јелу брину нити о пијењу, 

Ти сав предан беше Божјем Провиђењу. 

Без страха од никог, ти страх беше свима. 

Ко лав силни што је страх малим мишима. 

Ти ревнова силно за  Бога Живога — 

Па те црква слави ко пророка свога.

Прослави те Господ као мало кога

Јер и ти прослави Господа Живога:

Огањ Бог ти посла да упалиш жртве;

Силу Он ти даде да  васкрснеш мртве.

Дела твоја моћна сав свет задивише,

Пророчанства твоја сва се испунише,

Ти душом и телом беше жив и цео,

Зато смрт немаше у теби удео.

Пророче огњени, и духом и телом —

Слава! кличемо ти са душом веселом.

РАСУЂИВАЊЕ

Пишући о животу своје сестре свете Макрине свети Григорије Ниски устеже се да набраја чудеса њена, „да не будем, вели виновник греху неверовања немоћних људи.” Он назива немоћним оне који не верују. И заиста, ништа немоћније нема од човека без вере. Безверник верује у моћ мртвих ствари и мртвих стихија природних, но не верује у моћ Божју нити у моћ људи Божјих. То је тупост духовна, а та тупост равња се са смрћу духовном. И тако живе душе верују а мртве не верују. Живе душе верују у моћна чудеса пророка Илије; њих та чудеса радују и храбре, јер оне знају да је то пројава моћи Божје. Кад Бог пројављује своју моћ кроз мртве ствари м стихије, како да је не пројављује кроз живе и свете људе? Оно што нарочито радује верне јесте то што се пророк Илија јавио жив на гори Тавору, у време преображења Господњега. За живота на земљи овај велики пророк давао је доказе постојања јединог и живога Бога, а по смрти, и то после неколико стотина година, својом појавом на Тавору дао је људима јаван доказ живота после смрти.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесну помоћ Божју у ратовима Израиљевим (Пета књига Мојсијева 2–3), и то:

    • како Мојсеј победи незнабожачке цареве, Сиона Аморејског и Ога Васанског, јер Бог обрече ове на пропаст;
    • како Мојсеј не може да узме земљу Моавску, јер Бог то не хтеде због потомства праведнога Лота;
    • како уопште победе  и порази  у ратовима  не бивају без допуштања Божјег.

 

БЕСЕДА

о личном сведочанству апостола

„Ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи.” Овај глас ми чусмо гдје сиђе с неба кад бијасмо с њим на светој гори (Друга Петрова 17–18)

Чујмо сведоке верног и истинитог, који на крст би распет бог сведочанства свога. Чујмо апостола Петра, који што не може доказати речима доказа смрћу својом крвавом на крсту распет наопако од незнабожаца. Он сведочи, да је  на светој гори, тојест гори Таворској, онда када се Господ преобразио, када се јавио Мојсеј с Илијом, и када се чуо глас с небеса: ово је син мој љубазни, који по мојој вољи.    На овоме месту апостол не говори, су он и његови другови видели на гори светој — то је но у Јеванђељу — него понавља само оно што су чули. што су чули исто је тако важно као и оно што су видели. Нека чују, дакле, народи, да апостоли видеше Господа Исуса преображена у чудесној светлости небеској и нека  знају,  да с Он — Син Божји. Нека чују још народи, да апостоли видеше живе Мојсеја и Илију, и нека знају, да постоји живот смрти и Суд Божји. Нека чују још, да је Господ Исус ат Сином Божјим не од људи него од самога Бога Оца. Верни су и истинити сведоци, који ово говоре народима, и саопштавају оно што њихове очи видеше и њихове уши чуше. Ко не верује апостолима, тај верује Јуди, Кајафи, Ироду и Нерону, гонитељима апостола и издајницима истине. Ко не верује праведницима, томе не остаје друго него поверовати неправедницима. Ко не верује чистима, тај мора поверовати нечистима.. Ко не верује страдалницима за истину, тај мора веровати мучитељима и развратницима. Дан сваки не свиће  зашто друго него да се људи определе за једне или за друге.

О Господе спаситељу и Просветитељу наш, просвети у наше речима Твојим светим, за  које  апостоли Твоји пострадаше. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Апостол: зач. 57. (Јаков 5,10-20)
Јеванђеље: Лука, зачало 14.(4,22-30)

Тутор

ТУТОР  2.0  је  програм  који  служи  за  вођење  администрације  везане  за  финансијско  и  материјално  пословање  ЦО-е. Програм  је  прилагођен  потребама – захтевима  црквено-општинске  администрације  у  митрополији  дабробосанској.  Форма,  команде  и  др. у  програму  је  уписано  ћирилицом  и  истим  писмом  се  служимо  приликом  попуњавања  табела  у  истом.  Потребно  је  подесити  регионално  окружење  и  језик ( SR  cynllic ). Програм  ће  несметано  радити  ако  су  инсталирани  Oficce.  Препоручујем  резолуцију   600 x  800  иако  ће  програм  радити  и  са  другим  резолуцијама.
Измене  у  форми  и  садржају  програма  (у  будућности)  могу  да  се  изврше  помоћу  ЦД  или  електронском  поштом.
– Шта је ново  у  односу  на  прву  верзију  програму?
База  и  садржај  самог  програма  су  непромењени,  али  постоје  неке  измене које  ће  убрзати  рад  у  програму,  а  то  су:
а)  Избор  радне  странице  врши  се  директно  са  почетне  странице,  а  раније  је  то  било  решено  избором  опције  у  падајућем  менију  са  статусне  линије. б) Број  команди  је  смањен,  а  исте су  смештене  испод  радне  странице.  Смањен  је  број  потеза  који  воде  до  извршења  неке  од  радњи,
в)  Штампани  извјештаји  имају  нешто  измењену  форму,
г) Постоји  могућност  кориштења  додатних  алата – програма  директно  из  овог  програма
Инсталација  програма  –  Изабрати  иконицу  Тутор  и  потврдити је. Затим  потврдити     инсталацију. Уписати  инсталациону  шифру  и  потврдити  је (види ЦД).  Програм  ће  бити  смештен  на  Локалном  диску  у  фасцикли  Program Files  у  подфасцикли  Win. У  стартном  менију,  у попису  програмима    налази  се  и  Тутор (копирањем  се  може  поставити  на  радну  површину).

САДРЖАЈ   ПРОГРАМА:
Програм  је  скуп  књига  које  су  намењене  за  вођење  материјалног  и  финансијског  пословања  ЦО-е.

1)  Материјално  пословање  је  везано  за  магацин – робу. Ту  је  евиденција  о  кретању  робе  (од  набавке  до  продаје)

2) Финансијско  пословање  садржи  оно  што  је  везано  за  финансијска  средства, а  у  менију  се  налази:

– Туторска   књига  (дневни  приход),

– Рачуни,

– Дневник   благајне,

– Благајна  (стање  благајне),

– Штедња,

– Буџет
3)  Основни  подаци,  који  су  везани  за  део  програма  у  којем  радимо,  а   њиховим  уписом  се  олакшава  рад  (смањује број уписаних података  на  касније  отвореним  страницама,  аутоматски  врши     рачунске  радње,  повећава  број  могућих  прегледа  стања  и  прављења  извештаја …)

  1.  Извештајем  завршава  избор  опција  у  МАТЕРИЈАЛНОМ  и  ФИНАНСИЈСКОМ  делу  програма.  Извештај  служи  за  преглед  стања  у  бази  података  по  разним  опцијама.  Извештај  је  уједно  преглед  за  штампу.
  2. Команде  служе  за   извршење  жељене  радње
  3. Упутство  служи  за  упознавање  са програмом  и  начином   рада  у  истом и

7)  Додатни  алат  (дигитрон) и  програми

ПРОГРАМ   И  БАЗА  ПОДАТАКА

Током  рада  настаће  база  података. Ако  су  ту  подаци  из  више  година  програм  ће  радити  нормално, али  Вам  може  бити  незгодно  управљање  страницама  извештаја  или  ће  слабији  рачунари  спорије  отварати  радни  лист. Подаци  пословања  су  раздвојени  годином,  па  преглед  стања  може  да  се  уради  без  проблема.  Једино  је  опција  “стање  робе“  везана  за  све  податке  уписане  у  програм.  Ако  су  Вам  подаци  из  завршене  године  потребни  имате  две  могућности:
1)  Снимити  на  ЦДe  фасциклу  Win  из Program Files.   Избрисати  фасциклу  Win,  па  извршити  нову  инсталацију  програма.
2)   Наставити  са  радом  без  брисања  створене  базе  података.

ПРОГРАМ   И   МИ

Чињеница  је  да  ми  (свештеници)  нисмо  припремани  да  водимо  финансијско  и  материјално  пословање  ЦО-е, али  смо  често  принуђени  да  без  помоћи  других  преузмемо  бригу  о  свему  што  је  везано  за  исто ( од  набавке  робе, њене  продаје, вођења  администрације… ) Тамо  где  постоји  помоћник  или  радник  у  истом, често  се  догоди  да  нема  прецизне  евиденције  о  кретању  робе  или  је  за  њено  извођење,   по  уписивању  података  у  књиге,  потребно  извршити  много  рачунских  радњи.  Са  каквим  се  тек  проблемима   сусреће  благајник  ЦО-е  која  има  више  продајних  места  и  више  задужених  лица?
ТУТОР  је  програм  који  омогућава  да  се  на  брз  и  једноставан  начин  изведе  право  стање  одмах  по  уписивању  података  ( било  да  се  ради  о  материјалном  или  финансијском  пословању  ЦО – е),  јер  исти  аутоматски  врши  рачунске  радње. Постоји  могућност  да  се  извештај  уради  по  различитим  основама, да  се  исти  може  прегледати  и  штампати.  Наведено  овај  програм  чини  привлачним. Тако  се  надам  да  ће  програм  од  стране  свештеника  бити  прихваћен  и  пре  но  што  од  надлежне  цркквене  власти  буде  наређено  да  исти  (или сличан) буде  уведен  у  употребу.
Успешно  кориштење  програма  жели  Вам    свештеник  Милорад  Вујић
Источно  Сарајево; 26.10.2005. г.
Програм  је  урађен  благословом  Његовог  високопреосвештенства  митрополита  дабробосанског   г.  Николаја

1.  део

РАД    У    ПРОГРАМУ

Приликом  стварања  програма,  тражена  су решења  која  ће  обезбедити  једноставан  и  брз  рад  у  истом.  Све  потребне  команде  се  налазе ,, на  дохват  руке ”.  На  основном  прозору  изаберемо  неко  од  пословања  ЦО-е  МАТЕРИЈАЛНО  или  ФИНАНСИЈСКО.
За отварање програма и почетак  рада  у  истом (материјално  и  финансијско) потребно  је  уписати  лозинку “ m f “ ( En – мала  слова)   и  потврдити  је. Док  смо  још  на  почетној  страни изаберимо опцију ,,Корисник “, која служи  за  уписивање  података  о  ЦО – и  за  коју  су  подаци  везани.  Уписивањем  се  исти  региструју  и  уписују  у  штампани  извештај.
Но,  пре  почетка  рада  у  неком  делу  програма, треба да  се  упознамо  са  командама  које  помажу  у  раду.

КОМАНДЕ

Команде  служе  за  извођење  одређене  радње  и  исте  се  налазе  испод  радне  странице,  а  то  су:

КРЕТАЊЕ  кроз  радну  књигу  у  сваком делу  програма  могуће  је  са  три  основне  команде – Нова страница  (отвара нову – празну страницу),  Претходни (  враћа на  претходну  страницу) и  Следећи( креће  напред). Када  радимо  у  некој  страници,  померање  из  поља  у  поље  врши се тастером  ТАБ  (може и  ЕНТЕР)  или  стрелицама.
Команду  –“Обриши“  користимо  за  брисање    целе  странице  са  изабраним  редним  бројем. Може  користити  за  појединачно   брисање  неке  листе  – дела  програма.
ШТАМПАЈ  користимо  када  желимо  штампати отворену радну  страницу.  Ова  команду  активирамо  када  изаберемо  иконицу  штампача.
Но,  ако  желимо прегледати  и  штампати  више  радних  страница, треба  изабрати  иконицу  отворене  књиге. Затим попунимо поље упитника и када  прегледамо страницу  за  штампање, бирамо  команду штампај или откажемо радњу.
Постављени  параметри  ове  команде  ће   одговарати  свим новим штампачима  (папир  величине  А4  има  ширину  видног  поља  до 197 мм  тј. укупна  величина  леве  и  десне  маргине  је  преко 10  мм).
Уколико  имамо  више  инсталираних  штампача,  на  основном  радном  прозору  треба  изабрати  један  од  штампача (ако није постављен као подразумјевани).
ТРАЖИ  – активирањем команде
ОТКАЖИ – команда  отказује  започету  путању – радњу,
ЗАТВОРИ  ПРОЗОР  користимо  када  желимо  затворити  активни  прозор.
КРАЈ  РАДА  користимо  за  напуштање  програма. Уписани  подаци  се  аутоматски  региструју.
……………………………………………………………………………………………………………………….
ПАЗИ! Уписивање  података  у  странице, које  имају  везу  са  основним   подацима  ће  бити  могуће – прихваћено  од  програма  тек  када  се  упишу  основни  подаци.
Уписивање  података  у  поља.  У  поље  “датум“  уписати  дан  и  месец  са  две цифре (03.05), а  годину  уписати  у  њено  поље.

ИЗВЕШТАЈИ  – избор  опција

Извештајем  завршава  избор  опција  у  сваком  делу  програма.  Извештаји  служе  за  преглед  стања  и  штампање  истог  по  понуђеним  – изабраним

опцијама.  Сви извештаји  имају  неке  од  основних  података,  затим  податке  који  су  везани  за  избор  из  менија,  датум  штампања, а  већина  у  дну  странице  има  укупни  износ. Извештај  служи  за  преглед  стања  по   жељеној  опцији  и  штампање  истог.  Када  по   једној  основи  желимо  извештај  ( од  датума  до  датума,  од  броја  до  броја  … ) у  упитник  који  се  појави  уписујемо  годину  на  коју  се  извештај  односи,  жељени  податак  (нпр.  датум  од 01.01  до  15.09 )  и  потврдимо  избор. Ако   желимо  извештај  за   један  редни  број,  датум, празник …  треба  знати  како  је  тај  податак  уписан  у  радну  страницу  и  постоји  ли.
ПАЗИ! Када  уписујемо  датум  у  упитник  извештаја  треба  да  знамо  које  је  регионално  окружење подешено  у  контролној  табли тј  чиме  су  бројеви  раздвојени  ( . , / )  и какав  је  поредак ( дан, месец  и  година  или …). Скоро  сви  извештаји  у  упитнику  имају  годину  за  коју  се  извештај  тражи,  а  тада  је  не  уписујемо  уз  датум. Треба  пазити  да  се у  поља  упитника  упише тачан податак (слова, број  и  размак),  како  је   уписано  у  основним  подацима. Велика  или  мала  слова  нису  битна.
Ако  смо  правилно  уписали  податке, појавиће  се  тражени  извештај  који  је  аутоматски  преглед  за  штампу. Ако желимо  штампање  истог  изаберемо  “Штампај“..  На  већини  извештаја  ће  бити  уписан  датум  штампања.
Док  је  извештај  отворен  за  преглед,  на  горњој  статусној  линији  бирамо  команде  штампај  или  затвори,  а  на  доњој  статусној  линији  се  појављује  број  стране (ако  их  има  више померање  вршимо  помоћу  стрелица).
Многи  од  извештаја  имају  укупно  стање  (Стање  робе),  а  у  деловима  програма  су  подаци  раздвојени  годином …
———————————————————————————————–
Опција ,,УПУТСТВО “ – ( Објашњење) служи  за  упознавање  са  програмом –тј. кориштењем  истог.
Брисање  података  на  крају  календарске  године  није  потребно  јер  исти  заузимају  мали  простор  на  диску,  а  подаци  су  раздвојени  годинама. Подаци  се  могу  извести  у  други  програм.  Постојећа  база  са  подацима  се  може  избрисати,  а  затим  инсталацијом  поставити  нова  (празна) база.

2. део

ТРЕЋА  СТРАНА  –  МАТЕРИЈАЛНО

МАТЕРИЈАЛНО  ПОСЛОВАЊЕ

Ако  смо  изабрали  Материјално  пословање – магацин,  отвара  се  прозор  у  којем  имамо  неколико радних  књига.  Изаберемо радну  књигу у  којој  уписујемо податке.
ОСНОВНИ  ПОДАЦИ  служе  за  уношење  података  који  ће  касније  аутоматски  бити  регистровани  у  програму  и  није  их  потребно  уписивати  у радним књигама  (улаз робе, пренос  робе у  продавницу и излаз робе),  већ  их  једноставно  изаберемо  из  падајућег  менија. Основне  подаци  у  материјалном  пословању  везани  су  за  добављаче,  продавнице  и  робу. Добављачи  –  су  они  од  којих  набављамо  робу  или  они  који  нам  испоручују  робу. Продавнице су продајна места  и тамо  где  постоји  више  истих, могуће је  пратити  стање  тј  водити  евиденцију  о  задужењима  и  раздужењима  продавнице или радника. Ако  је  у  питању  само једно  продајно  место ( храм ) потребно  је  уписати  основне  податке.
Шифрарник  садржи  основне  податке  о  роби.   То  су: шифра,  врста,  опис,  набавна  и  продајна  цена.
Види  последњи  део  УПУТСТВА  (О шифри робе)

Прозор  радне  странице  сваке  од  књига  са  основним  подацима  су  картице  за  обраду  података  о  јединици  или  траженом  податку.
Прозор  радне  странице  књига  које  прате  кретање  робе  се  састоји  из  два  дела.  У  горњем  делу  су  подаци  везани  за  основне  податке  и  датум,  а  у  доњем  делу  прозора  су  поља  у  која  уписујемо   податке  о  количини  робе.

Улаз  робе  у  магацин  је  евиденција  о  датуму  и  броју  улаза,  броју  рачуна, од  кога  је  роба  набављена, врста, количина, набавна  цена  исте, исплати … При  уношењу  података    користи  се  избор  из  падајућег  менија  (ако  постоји  стрелица  надоле  и  ако  смо  уписали  основне  податке  о  роби  и  добављачима).  Тако  у  доњи  део  странице  уписујемо  јединицу  мере  и  количину.  Могуће  је  изменити  уписану  набавну  цену.
Основни  подаци: добављачи,  шифра  робе  …
Извештаји:  улаз  робе  од  добављача,  по  датуму,  по  врсти  и  шифри  робе  …
Пренос  робе  у  продавницу  или  продавнице  (ако  у  једној  Црквеној  општини  има  више  продајних  места – храмова  или  продавница),  мора  се  извршити  чак  и  када  магацин  и  продавница  нису  раздвојени.  На  радној  страници  постоји  евиденција  о  датуму и  броју преноса, врсти  робе,  количини,  продајној  цени,  задужењу  продавнице …
Основни  подаци  су  везани  за  назив  продавнице,  врсту  и  шифру  робе…
Извештаји:  пренос  робе  по  врсти  и  шифри, укупно,  по  датуму …
Излаз  робе  из  продавнице  је  аутоматски  излаз  исте  из  укупног стања.  У  радну  страницу уписујемо  датум,  број  излаза, а  затим  из  падајућег  менија  изаберемо  назив  продавнице,  шифру  и  врсту  робе,  упишемо  јединицу  мере  и  количину  робе.
Основни  подаци  су  везани  за  продавницу  шифру  и  врсту  робе,  а  евиденција  се  односи  на  количину  робе, продајну  цену  и  остварени  приход.
Извештај – према  датуму,  продавници,  врсти  и   шифри  робе  …
Пази !  Стање  робе  је  везано за  целокупно њено  кретање  – од  њене  набавке, преноса  у  продавнице,  па  до  раздужења – излаза  из  продавнице. То  се  односи  на  укупно  стање  робе  (формално).  Но,  у сваком  тренутку  је  могуће  утврдити  стање  по  месту  где  се  она  налази  (количина, вредност …). ???

3. део

ЧЕТВРТА   СТРАНА  –  ФИНАНСИЈЕ

ФИНАНСИЈСКО  ПОСЛОВАЊЕ изаберемо  када  желимо  радити  у  некој  од    следећих   опција:
ОСНОВНИ  ПОДАЦИ  – служе  за  лакши  рад  у  програму  и  неопходно  је  да  их  унесемо  пре  почетка  рада  у  неком  делу  програма.  Без  уписа  истих  нема  рада  у  програму  или  радној  страници  књиге.
= Туторска  књига  садржи  податке  о  празнику  и  датуму  полога  новца, појединачном  износу  по  ставкама  као  и  укупном  износу. Ако  смо  уписали  име  тутора  у  основним  подацима, исто  изаберемо  из  падајућег  менија. Упишемо  податке  у  отворену  страницу  и  затворимо  је  ако  нећемо  радити  на  некој  другој  страници. Ако  желимо  изменити  податке  на  некој  пртдходној  страници  или  отворити  нову  страницу, поставимо  показивач  миша  на  редни  број  и  изаберемо  команду  или  контролу  кретања. Исто  чинимо  када  радимо  у  било  којој  опцији – страници  са  рубликама.
Основни  подаци :  Тутори,  …
Извештаји  су  везани  за  годину,  а  односе  се  на  појединачне  или  укупне  износе.  Појединачни  су  везани  за  датум  или  празник  прихода.  Укупно  је  везано  за  годину,  месец,  тутора.   Вама  је  сигурно  лакше    отворити  извештај  из  Дневника  благајне  (месечни  или  годишњи),  а  мало  је  прегледнији.
= Рачуни  и  признанице  су  подаци  о  појединачном  расходу – када,  коме,  зашто  и  колико  је  исплаћено. У  поља  странице упишемо  редни  број  рачуна, датум, па изабермо    из  падајућег  менија  име  или  назив  оних  којима    исплаћујемо  новац,  упишемо  зашто  је  исплата  извршена. У  другом  делу  прозора  изаберемо  месец  и  у  поља  иза  ставки  расхода  упишемо  износ  исплате. На  страници (испод  ставки  по  којима  је  исплата  извршена)   налазе  се  раздвојени  подаци  о  висини  исплате,  уплати  црквене  таксе  по  рачуну  или  плаћеној поштарини.
Основни  подаци :  Коме  је  исплаћено – име  или  назив, мјесто, телефон …
Извештаји  су  везани  за  годину,  а  односе  се  на  појединачне  или  укупне  износе.  Појединачни  су  везани  за  датум  или  број .  Укупно  је  везано  за  годину,  месец,  коме  је  исплаћено.   Вама  је  сигурно  лакше  отворити  извештај  из  Дневника  благајне  (месечни  или  годишњи),  а  исто  је  и  прегледнији. …
= Дневник  благајне  садржи  податке  из  Туторске  књиге  и  Рачуна  ( аутоматски  су  преписани )  Уписујући  податке  у  Туторску  књигу  и  Рачуне,  уписујемо  месец  књижења  у  Дневнику  благајне.  Преглед  стања  у  истом  (било  у  приходу  или  расходу) може  да  се прати  појединачно  и  збирно  по  различитим  ставкама  (месечно  и  годишње),  Ту  је  и  рекапитулација  – стање  по  месецима  и  разлика,  као  и  податак  о  резервном  фонду  из  прошлих  година.
=  Резервни  фонд – податак  о  средствима  која  су  из  претходног  периода – године  пренесена  у  календарску  годину.
= Благајна – стање  благајне, садржи  податке  о  стању  финансијских  средстава – где  се  налазе и  колики  је   њихов  износ (у  каси, депозит, штедња …). У  овом  делу  програма  су  подаци  о потраживању  ЦО-е (од  кога  и  колико  потражује)  и  дуговањима  ЦО-е   (коме  и  колико  ЦО  дугује).  Овај  део  програма  није  везан  са  другим  деловима,  па  податке  везане  за  стање треба  преписати  из  рекапитулације  Дневника  благајне.  Постоји  могућност  уписа  са  двије  валуте  (ако  постоје  девизна  средства).
Основни  подаци :  благајник,  дужник,  потраживач,  попис  лица или  појмова  код  којих  се  средства  налазе …
Извештаји   –  препоручујем  датум  обраде  (нађите  га  прегледом  радних  страница  избором  команди  кретања,  а  пробајте  и  друге).
=  Потраживања  и  дуговања – подаци  о  томе  од  кога и  колико ЦО  потражује  или  коме  и  колико  дугује. Назив  је  основни  податак  о  правном  или  физичком  лицу.

= Штедња  прати  стање  средстава  на  жиро  рачуну.  Образац  садржи  податке  о  извршеној  уплати  и  исплати  новца,  као  и  стању  на  рачуну, Потребно  је  изабрати  податке  о  банци, са  бројем  жиро рачуна  којим  се  служимо. Ту  су  још  подаци  о  онима  коју  уплаћују  или    којима  ЦО  исплаћује. Подаци  о  благајнику  су  подаци  о  овлаштеном  лицу  или  лицима.

Уколико  постоји  више  отворених  рачуна, тада  се  из  пописа  изабере  банка  за  коју  је  везана  уплата  или  исплата. Извештај  помаже  да  се  прати  стање  на  рачуну.
Основни  подаци:  о  банкама,  ко  је  уплатио  и  коме  је  уплаћено…
Извештаји :  по  банци  и  жиро  рачуну,  уплатиоцу …
= Буџет  прати  стање  по  ставкама  прихода  и  расхода   само  у  предлогу  који  даје  ЦОУ одбор  а  усваја  ЕУО.  Радна  страница  садржи  податке  везане  за  исто.

Основни  подаци  у  финансијама  су  везани  за  туторе, за  оне  којима  су  исплаћена  финансијска  средства,  банке,  благајника,  уплатиоце  и  примаоце, за  оне  код  којих  се  средства  налазе …
У  рубликама  које  су  везане  за  новац, програм  ће  додати  две  децимале  иако  их  нисмо  уписали,  а  прешли  смо  у  нову  рублику.

4. део

ПЕТА  СТРАНА  –  ШИФРИРАЊЕ   РОБЕ

О  ШИФРИ  РОБЕ
До  стварања  јединственог  обрасца  шифре  робе,  сваки  корисник  ће  правити  свој   образац.  Шифра  је  битна  због  цена,   а  и  препознавање  исте  врсте  робе  са различитом  ценом.
Шифра  робе,  уписана  бројем  ће  помоћи  програму  да  препозна  оно  што  је  уписано  ћириличним  писмом, као  и  да  се  избегне  незгода  са  истом  врстом  робе, а  различитим  ценама. ( свеће – параф  и  восак, икона… ). Иста  може  да  се  искористи  и  приликом  промене  цене. Шифра  може  бити  било  који  број,  али  без  понављања  истог  уз  другу  врсту  робе  Број  може  бити  произвољан,  а  исти  може да  садржи  позицију  књижења  у  Дневнику  благајне  и  редни  број  (нпр. Свећа  парафин = 1-01  , а  свећа  восак  = 1-02 ).  Препоручујем да  на  радном  столу  имамо  штампани  извештај  о  врсти  робе  и  датој  шифри, јер  без  тога  треба  прегледати или  претражити исти  у  менију  базе  пре  провере    података  о  кретању  робе  …
Копирање  података  и  преношење  истих  у  другу  базу,  намеће  решење  јединственог  обрасца  за  шифрирање  робе. Једно  од  могућих  решења  је  да  шифра  садржи  редослед  књижења  у  Дн. благајне  +  број  стране  књижења  у  књизи  магацина  или  број  по  жељи.

Шифра Врста  робе Опис
1 – бр.стране  или др. Свећа
2 – бр.стр Тамјан,жижак,брикет,боја
3 – бр.стр Кандила, иконе,кадионица …
4 –  бр. стр. Књиге  и  штампа
5 –  бр календар

Шифрирање  робе  може  да  изгледа  овако:

РОБА  У  МАГАЦИНУ  – шифра  и  врста

шифра

врста

опис

Набавна цена

Продајна цена

101

свећа  п

параф

5,00

20,00

102

свећа  п

параф  претоп

4,00

20,00

103

свећа  в

восак 6/1

22,00

42,00

104

свећа  в

восак 200

22,00

40,00

201

тамјан

обични  110/1

0,30

1,00

202

тамјан

Светог  110/1

0,50

1,50

203

жижак

фит

0,60

1,00

204

брикет

мали

0,50

205

боја

0,10

0,20

301

кандило  в

украсно

30,00

50,00

302

кандило

обично

30,00

303

кандило с

сто

20,00

304

кадионица

метал

5,00

305

кадионица

глина

5,00

306

икона  в

позлата

50,00

307

икона с

позл

308

икона  м

позл

309

икона  рам

бакар

310

икона папир

урамљ

311

икона папир

без рама

312

бројаница  в

313

бројаница м

314

иконице

пласт

0,20

0,50

315

крстић

дрво

316

крстић

метал

317

Привесак  за  кључ

са иконом

318

чирак

метал

319

чирак

керамика

320

321

итд

401

Библија

402

Нови  завет

Синод

403

Крсна   слава

404

Веронаука  у  кући

405

Дабар

билтен

406

Православље

407

Молитвеник

408

409

итд

501

Календар  в

зид

3,00

5,00

502

календар

мали

1,00

2,00

У  претходној  варијанти  програма,  шифрарник  је  био  табела  као  што  изгледа  ова  табела  (све  је  било на  једној  страници).  Надам  се  да  Тутор 2,0  са  варијантом  појединачне картице  неће  бити  проблем  за  кориснике  исте.

 

РОБА  У  МАГАЦИНУ  – шифра  и  врста

шифра

врста

опис

Набавна цена

Продајна цена

101
102
103
104
201
202
203
204
205
301
302
303
304
305
306
307
308
309
310
311
312
313
314
315
316
317
318
319
320
321
итд
401
402
403
404
405
406
407
408
409
итд
501
502

свећа  п
свећа  п
свећа  в
свећа  в
тамјан
тамјан
жижак
брикет
боја
кандило  в
кандило
кандило с
кадионица
кадионица
икона  в
икона с
икона  м
икона  рам
икона папир
икона папир
бројаница  в бројаница м
иконице
крстић
крстић
привесак  за  кључ
чирак
чирак



Библија
Нови  завет
Крсна   слава
Веронаука  у  кући
Дабар
Православље
Молитвеник



календар  в
календар

параф
претоп
восак 6/1
восак 200
обични  110/1
Светог  110/1
фит
мали

украсно
обично
сто
метал
керамика
позлата
позл
позл
бакар
урамљ
без рама


пласт
дрво
метал
са иконом
метал
керамика




Синод


билтен





зид
мали

5,00
4,00
22,00
22,00
0,30
0,50
0,60
0,10
0,10
30,00
15,00
13,00
4,00
2,00
38,00

20,00
20,00
42,00
40,00
1,00
1,50
1,00
0,50
0,20
50,00
30,00
20,00
5,00
5,00
50,00
15,00
10,00
40,00
25,00
5,00
8,00
5,00
0,50
2,00
1,00
2,50
20,00
5,00

30,00
10,00
1,00
8,00
3,00
1,00
1,00

5,00
2,00

РАСПОРЕД ЧИТАЊА СВЕТОГ ПИСМА НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ

ПЕДЕСЕТНИЦА – Недеље од Васкрса до Духова
ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО
Апостол зач. 1. (Дела ап. 1, 1-8)
Јеванђеље: Јован, зачало 1. (1,1-17)
Понедељак Светле седмице
Апостол зач. 2. (Дела 1,12-17, 21-26)
Јеванђеље: Јован, зачало 2. (1,18-28)
Уторак светле седмице
Апостол зач. 4. (Дела 2, 14-21)
Јеванђеље: Јован, зачало 3. (1,29-34)
Среда светле седмице
Апостол зач. 5. (Дела 2, 22-36)
Јеванђеље: Јован, зачало 4. (1,35-42)
Четвртак светле седмице
Апостол зач. 6. (Дела 2, 38-43)
Јеванђеље: Јован, зачало 8. (3,1-12)
Петак светле седмице
Апостол зач. 7. и 240. (Дела 3, 1-8 и Флп 2,5-11)
Јеванђеље: Јован, зачало 7. (2,12-25)
Субота светле седмице
Апостол зач. 8. Дела 3,11-16
Јеванђеље: Јован, зачало 11. (3,22-33)
Недеља – Томина
Апостол зач. 14. (Дела 5, 12-20)
Јеванђеље: Јован, зачало 65. (20,19-31)
Понедељак други по Пасхи
Апостол зач. 9. (Дела 3,19-26)
Јеванђеље: Јован, зачало 6. (2,1-11)
Уторак други по Пасхи
Апостол зач. 10. (Дела 4,1-10)
Јеванђеље: Јован, зачало 10. (3,16-21)
Среда друга по Пасхи
Апостол зач. 11. (Дела 4,13-22)
Јеванђеље: Јован, зачало 15. (5,17-24)
Четвртак други по Пасхи
Апостол зач. 12. (Дела 4,23-31)
Јеванђеље: Јован, зачало 16. (5,24-5,30)
Петак други по Пасхи
Апостол зач. 13. (Дела 5,1-11)
Јеванђеље: Јован, зачало 17. (5,30-6,2)
Субота друга по Пасхи
Апостол зач. 15. (Дела 5, 21-33)
Јеванђеље: Јован, зачало 19. (6,14-26)
Недеља – Мироносица
Апостол зач. 16. (Дела 6,1-7)
Јеванђеље: Марко, зачало 69 (15,43-16,8)
Понедељак трећи по Пасхи
Апостол зач. 17. (Дела 6,8-15; 7,1-5; 8,47-60)
Јеванђеље: Јован, зачало 13. (4,46-54)
Уторак трећи по Пасхи
Апостол зач. 18. (Дела 8,5-17)
Јеванђеље: Јован, зачало 20. (6,27-33)
Среда трећа по Пасхи
Апостол зач. 19. (Дела 8,18-25)
Јеванђеље: Јован, зачало 21. (6,35-39)
Четвртак трећи по Пасхи
Апостол зач. 20. (Дела 8,26-39)
Јеванђеље: Јован, зачало 22. (6,40-44)
Петак трећи по Пасхи
Апостол зач. 21. (Дела 8,40; 9,1-19)
Јеванђеље: Јован, зачало 23. (6,48-55)
Субота трећа по Пасхи
Апостол зач. 22. (Дела 9,19-31)
Јеванђеље: Јован, зачало 52. (15,17-16,2)
Недеља – Раслабљеног
Апостол зач. 23. (Дела 9,32-42)
Јеванђеље: Јован, зачало 14. (5,1-15)
Понедељак четврти по Пасхи
Апостол зач. 24. (Дела 10,1-16)
Јеванђеље: Јован, зачало 24. (6,56-69)
Уторак четврти по Пасхи
Апостол зач. 25. (Дела 10,21-33)
Јеванђеље: Јован, зачало 25. (7,1-13)
Среда четврта по Пасхи-Преполовљење
Апостол зач. 34. (Дела 14,6-18)
Јеванђеље: Јован, зачало 26. (7,14-7,30)
Четвртак четврти по Пасхи
Апостол зач. 26. (Дела 10,34-43)
Јеванђеље: Јован, зачало 29. (8,12-20)
Петак четврти по Пасхи
Апостол зач. 27. (Дела 10,44-48; 11,1-10)
Јеванђеље: Јован, зачало 30. (8,21-8,30)
Субота четврта по Пасхи
Апостол зач. 29 (Дела 12,1-11)
Јеванђеље: Јован, зачало 31. (8,31-8,42)
Недеља – Самарјанке
Апостол зач. 28. (Дела 11,19-26,29-30)
Јеванђеље: Јован, зачало 12. (4,5-4.42)
Понедељак пети по Пасхи
Апостол зач. 30. (Дела 12,12-17)
Јеванђеље: Јован, зачало 32. (8,42-8,51)
Уторак пети по Пасхи
Апостол зач. 31. (Дела 12,25; 13,1-12)
Јеванђеље: Јован, зачало 33. (8,51-59)
Среда пета по Пасхи
Апостол зач. 32. (Дела 13,13-24)
Јеванђеље: Јован, зачало 13. (4,46-54)
Четртак пети по Пасхи
Апостол зач. 35. (Дела 14,20-27)
Јеванђеље: Јован, зачало 35. (9,39-10,9)
Петак пети по Пасхи
Апостол зач. 36. (Дела 15,5-34)
Јеванђеље: Јован, зачало 37. (10,17-28)
Субота пета по Пасхи
Апостол зач. 37. (Дела 15,35-41)
Јеванђеље: Јован, зачало 38. (10,27-48)
Недеља – Слепог
Апостол зач. 38. (Дела 16,16-34)
Јеванђеље: Јован, зачало 34. (9,1-38)
Понедељак шести по Пасхи
Апостол зач. 39. (Дела 17,1-15)
Јеванђеље: Јован, зачало 40. (11,47-57)
Уторак шести по Пасхи
Апостол зач. 40. (Дела 17,19-28)
Јеванђеље: Јован, зачало 42. (12,19-36)
Среда шеста по Пасхи
Апостол зач. 41. (Дела 18,22-28)
Јеванђеље: Јован, зачало 43. (12,36-47)
ВАЗНЕСЕЊЕ
Апостол зач. 1. (Дела 1,1-12)
Јеванђеље: Лука, зачало 114. (24,36-53)
Петак шести по Пасхи
Апостол зач. 42. (Дела 19,1-8)
Јеванђеље: Јован, зачало 47. (14,1-11)
Субота шеста по Пасхи
Апостол зач. 43. (Дела 20,7-12)
Јеванђеље: Јован, зачало 48. (14,10-21)
Недеља – СВИХ СВЕТИХ
Апостол зач. 44. (Дела 20,16-18; 28-36)
Јеванђеље: Јован, зачало 56. (17,1-13)
Понедељак седми по Пасхи 
Апостол зач. 45. (Дела 21,8-14)
Јеванђеље: Јован, зачало 49. (14,27-15,7)
Уторак седми по Пасхи
Апостол зач. 46. (Дела 21,26-32)
Јеванђеље: Јован, зачало 53. (16,2-13)
Среда седма по Пасхи
Апостол зач. 47. (Дела 23,1-11)
Јеванђеље: Јован, зачало 54. (16,15-23)
Четртак седми по Пасхи
Апостол зач. 48. (Дела 25,13-19)
Јеванђеље: Јован, зачало 55. (16,23-33)
Петак седми по Пасхи
Апостол зач. 50. (Дела 27,1-44)
Јеванђеље: Јован, зачало 57. (17,18-26)
Субота седма по Пасхи
Апостол зач. 51. и 270. (Дела 28, 1-31 и 1.Сол. 4, 13-17)
Јеванђеље: Јован, зачало 67.и 16. (21,15-21,25) и (5,24-5,30)
ДУХОВИ – Педесетница
Апостол зач. 3. (Дела 2,1-11)
Јеванђеље: Јован, зачало 27. (7,37-52;8,12)